Potraga za skrivenim u nama i oko nas

Konzumiraj život_Milena Milošević

Šta je Potraga za skrivenim?
Celodnevni kreativni retreat događaj. To su kreativne radionice na Fruškoj gori. Otkrivanje Fruške gore i Stražilova na jedinstven način. Kroz pokret, crtež i zvuk, otkrivali smo čarobna bića tišine.

Ciljevi potrage:

  • bolji kontakt sa sobom, drugima i prirodom,
  • druženje,
  • igra i
  • zajedničko stvaranje.

Ja sam krenula u svoju potragu za skrivenim.

Bilo je to jedno hladno i maglovito jutro. Ono jutro koje je najlepše provesti u krevetu, pijuckati svoju jutarnju kafu. Ne, ne kod mene nije bilo tako. Ne ovaj put. Moja zimska oprema (dvoje pantalona-kako mama kaže, dvoje čarapa, debeli džemper i planinarske cipele) i ja zajedno sa društvom uputili smo se na Frušku goru, na Stražilovo.

Milena i ekipa na putu za Stražilovo_Konzumiraj život_Potraga za skrivenim
~Milena i ekipa na putu za Stražilovo |photo by Tina Solar~

Iako sam tako blizu u Novom Sadu retko odlazim na Frušku. Tina, naša fotografkinja sa žutim kišobranom, nas je dovezla do mesta sastanka u podnožje odakle ćemo polako pešačiti gore do planinarskog doma. Šuma je izgledala bajkovito, prekrivena zlatnim lišćem. Čuje se kako žubori potok. Svež hladan vazduh i ondaaa sneg! Bele pahulje da ulepšaju celu atmosferu. Krenuli smo gore. Uzbrdica je bila mala. Meni, kojoj je kondicija 0 (=nula), nije bilo lako da se popnem. Jedna noga pa druga. Usput čujem žagor i one uobičajne razgovore ko šta radi, gde planira da ide, plus osmesi i po koje škljocanje fotoaprata. Kada smo se popeli gore dočekao nas je divan prizor. Planinarski dom, ispred njega klupice i dole tabla na kojoj nisam mogla da odolim a da ne napišem potraga za skrivenim.

Milena Milošević_Konzumiraj život_Potraga za skrivenim
~Milena se raduje potrazi |photo by Tina Solar~

Pomalo mokri i smrznuti ušli smo u dom. A tamo… Magičan prizor! Znate onaj kao u pravom novogodišnjem filmu… Mala prostorija sa malom peći, pored peći drva. Miris dima u vazduhu. Ispred veliki prozor kroz koji se vidi zimska idila uz padanje snega. Nakon što smo se ugrejali kreće prva aktivnost – napolju. Naše dve trenerice, dve Milene, objašnjavale su nam zadatke. Cela poenta ovog dana bila da istražujemo sebe i svet oko sebe, pa je tako bio organizovan i ceo dan. U celinama koje su trebale da nam ukažu na neke stvari i otkriju neke naše tajne. I tako je krenulo, nakon upoznavanja, dolazi prvi zadatak. Tamo u tom prostranstvu šume, trebali smo da nađemo mesta u kojima se osećamo prijatno i ono u kom se osećamo neprijatno. Opazila sam neko uvučeno mesto negde u granju i tamo sam se lepo sakrila. Drugo mesto bilo je u sredini bez trave onako skroz otvoreno. Sledeće što smo trebali da uradimo je da idemo od jednog mesta do drugog i probamo da dočaramo kako se to dolazi iz osećaja sreće u osećaj tuge. I kroz to tiho hodanje od jedne tačke do druge, bilo mi ja jasno koliko je lako zameniti osećaj tuge sa srećom. Primetila sam da volim da se osećam zaštićeno, da se sakrijem. Tad mi je lepo.

Tinin žuti kišobran i srećni istraživači sveta u sbi i oko sebe_Konzumiraj život_Potraga za skrivenim
~Žuti kišobran i srećni ljudi |photo by Tina Solar~

Naredni zadatak koji smo imali je da u malim grupama od naših tela napravimo jedno strašno čudovište i jedno nežno biće i da se potom transformišemo iz jednog u drugo. Potom da se sretnemo sa drugom grupom. Čudovište je imalo, naravno, puno glava i ruku. Naše nežno biće izgledalo je kao hipi dodola koja doziva kišu, sa sve piskavim zvukovima.

Dobro čudovište_Konzumiraj život_Potraga za skrivenim
~Naše nežno biće |photo by Tina Solar~

Nakon ukusnog ručka koji nam je spremio Luka (momak koji je bio zadužen da naši stomaci budu zadovoljni) bilo je razmene recepata, saveta za pravljenje zdrave hrane… Tu se ja nisam mogla uključiti, jer nisam baš neka kuvarica. Svakako je bilo zanimljivo slušati. Uvek se nešto novo nauči. Ne uvek ono što je planirano, ali dobro.. Nema veze! Atmosfera u grupi je bila jako prijatna, slobodna, svi su se razumeli i čini se da smo bili izgubljeni u dobrom pravcu.

Milena sluša sve o zdravoj hrani_Konzumiraj život_Potraga za skrivenim
~Pomno slušam o receptima zdrave hrane |photo by Tina Solar~

Sledi deo koji je više koncentrisan na nas same tj. aktivnosti koje smo radili u samoći. U jednoj od njih našla sam moje mesto inspiracije – ljuljašku koja je bila na kraju litice. Kada sam se ljuljala imala sam osećaj kao da stvarno letim. Ispred mene šuma, gore gusto granje, oblaci i čuje se po koja kap kiše koja pada na zemlju. Osećaj slobode. Mir. Osećaj opuštenosti, koji barem meni ponekad zafali od silne frke. Misliti ni o čemu, za promenu.. Divno! Nekad jednostavno zaboravimo da se isključimo iz današnjeg sveta, da se posvetimo sebi, bez prekida.

Ljuljaška_Konzumiraj život_Potraga za skrivenim
~Posvećivanje sebi. Bez prekida. |photo by Tina Solar~

I za kraj – završavamo sa crtežom današnjeg dana. Moj je bio veselih boja, najviše žutom, bojom sreće za mene. Logično je da se ceo crtež zove sreća. Ono što nije bilo deo programa, ali je meni predstavljao prilično velik izazov s obzirom da se bojim mraka bilo je spuštanje dole uz svetla telefona i baterlampi. Mrkli mrak okolo, vidi se onoliko koliko osvetli svetlo mog telefona. Prvo sam se plašila da pogledam gore ili nazad ili bilo gde. Kada sam ugledala prvu uličnu svetiljku i videla da sam preživela, odlično sam se osećala, pobedila strah i ostala živa. I tako smo mi u potrazi našli razna bića tišine oko nas i u nama.

Hvala Tini Solar za ove kvalitetne fotografije. I cover photo je iz njenog albuma.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s